О школи



Из историје Пожаревачке гимназије



Након инцидента код Чукур чесме, почетком јуна 1862. године, у Београду је дошло до немира и уличних борби.

Турски паша је из Калемегданске тврђаве наредио бомбардовање вароши у коме је највише страдао део града познат као Савамала. Због тога су српске власти одлучиле да се Савамалска полугимназија измести из Београда у Пожаревац, у коме је прво образовање стицао и кнез Михаило Обреновић. Његовим указом од 24. септембра 1862. уместо укинуте Савамалске основана је полугимназија у Пожаревцу, која се десет година касније уселила у нову зграду у близини Саборне цркве. Године 1888. полугимназија је прерасла у осморазредну гимназију.

Професори и ученици Гимназије представљали су културну и образовну авангарду која је поставила темеље многим установама културе у овом граду. Професор Гимназије је уз помоћ ученика руководио Метеоролошком станицом која је основана 1889. године, и била смештена близу школе, у порти Саборне цркве. Одлуком Наставничког колегијума, 1895. године, основан је гимназијски музеј, чија је богата збирка нажалост већим делом уништена за време бугарске окупације у Првом светском рату. Од њених остатака настао је касније Пожаревачки музеј. Септембра 1890. одржана је оснивачка скупштина ђачке дружине „Развитак“. Свој први штампани извештај о раду Гимназија је издала за школску 1892/​93 годину.

Законом о средњим школама из 1898. Гимназија је постала шесторазредна и то само мушка, јер је било забрањено заједничко школовање дечака и девојчица. Женска гимназија у Пожаревцу постоји од школске 1906/​1907 до 1911/​1912 године. Школа је поново постала осморазредна од 1902. године. У овом периоду политички догађаји утицаће на промену имена школе. Указом краља Александра Обреновића школа је понела име „Гимназија кнеза Михаила“, да би након династичких промена, од 1904. била само Гимназија у Пожаревцу.

Трагедија Првог светског рата за српски народ одразила се и на Гимназију у Пожаревцу. Велики број њених ученика и професора отишао је са српском војском; зграда је руинирана, сва наставна средства и гимназијска архива су уништени. Тек је марта 1919. поново почела настава. Након дугих расправа, извештаја разних инспекција и жалби самих професора, на месту неусловне зграде изграђена је нова 1936. године. Међутим и она је морала да поднесе смештај туђе војске за време немачке окупације 19411944, док се настава одвијала по приватним кућама, кафанама… Убрзо након ослобођења, већ у новембру 1944. почела је редовна настава у школској 1944/​1945 години.

Када је 1951. формирана осмогодишња основна школа (ОШ Доситеј Обрадовић), Гимназија је установљена као Виша гимназија. Године 1954. изишао је први број часописа „Развитак“. Поново је 1959. године, под утицајем актуелне политике, промењено име у Гимназија „Јован Шербановић“, по некадашњем ученику и народном хероју. Године 1972. Гимназија напушта суседство Саборне цркве и сели се у други део града, у зграду Учитељске школе, где се и данас налази.

Од школске 1977/​78. започео је експеримент са усмереним образовањем због кога, уместо Гимназије, настаје Школски центар за усмерено образовање „Јован Шербановић“ у коме се школују ученици на IV и III степену стручности. Како оваква организација наставе није дала очекиване резултате, десет година касније одустаје се од заједничких основа и ученици се од првог разреда опредељују за одређена занимања. Полако ипак долази до повратка гимназије као врсте средње школе.

Од јануара 1989. наша школа носи име Гимназија „Јован Шербановић“, а од школске 1990/​91. постоји као гимназија са друштвенојезичким и природноматематичким смером.

Пошто школа живи у садашњици и не може бити изолована од савремених збивања, она се и даље мења и прилагођава. Од школске 2001/​2002. она носи назив Пожаревачка гимназија и као свој дан обележава 24. септембар, дан када је Указом кнеза Михаила настала полугимназија у Пожаревцу.

Ана ВЛАЈОВИЋ,
професор историје


Школа по мери ученика



Традицију Пожаревачке гимназије чини период од 150 година постојања и рада, као и запажене активности многих ученика, посебно оних који су након завршетка школовања постали чувени и успешни људи.

Пожаревачка гимназија може се похвалити чињеницом да су њени ученици, између осталих, били: Димитрије Павловић, српски патријарх, др Павле Савић дугогодишњи председник Српске академије наука и уметности и један од наших највећих научника свих времена. Занимљиво је да је у исто време када је Павле Савић био председник, функцију секретара САНУ обављао др Радомир Лукић, такође наш ученик, један од најпознатијих професора Правног факултета у Београду. Ученик Пожаревачке гимназије био је и др Јордан Поп-​Јорданов, дугогодишњи председник Македонске академије наука и уметности. Ученици Пожаревачке гимназијe били су и: Милена Павловић Барили, чувена српска сликарка, Слободан Стојановић, познати српски писац и драматург, Слободан Милошевић, некадашњи председник државе, Ђорђе Марјановић, један од наших најпопуларнијих певача пoп музике, Мића Милошевић познати редитељ, један од најбољих југословенских одбојкаша Миодраг Митић и многи други.



Услови рада у школи су добри када се упореде са условима који постоје у већини школа Србије, али су далеко од оних идеалних којима тежимо. Школа има солидно опремљене кабинете за информатику, хемију, биологију и физику, као и кабинет за стране језике, који заправо представља мултимедијалну учионицу. Школа има библиотеку са преко 25.000 књига као и спортску салу. У школи постоји свечана сала у којој се организују школске приредбе и манифестације.

У школи се посебан значај придаје изучавању страних језика. Од могућих шест језика које је као стране прописало Министарство просвете, у школи се учи пет: енглески, руски, француски, немачки и италијански. За све језике постоји интересовање ученика, али је тренутно најпопуларнији италијански језик. У наредним годиманма постоји могућност увођења и шпанског језика.

Значајан сегмент рада у Пожаревачкој гимназији су такмичења ученика. Остварени успеси доприносе порасту угледа школе. У последњихј десет година наши ученици су освојили више од 20 првих места и првих награда на републичким такмичењима из математике, информатике, физике, српског језика, латинског језика, историје, биологије, музичке културе и физичког васпитања.

Последњих година спорт је једно од обележја школе. У школи имамо велики број ученика који се баве врхунским спортом и њима се поклања велика пажња. Наши одбојкаши су 2006. године освојили четврто место на Светском првенству које је одржано у Хрватској, што представља пример како се успешно могу спојити обавезе у школи и врхунско бављење спортом. Наше екипе обавезно прате и наши навијачи, ученици и наставници. Тренутно школа се може похвалити пре свега изузетним атлетичарима и гимнастичарима.


Услови рада у школи

Ученици школе


У школу иде око 720 ученика. Сваке године, у први разред упише се 180 ученика. У сваком разреду је по шест одељења, укупно 24 у школи.
Два су смера: друштвено-​језички и природно-​математички.



Начин рада школе


Школа ради од 7 до 20 часова. Ђаци иду у школу пре подне (трећи и четврти разред) и по подне (први и други разред). Велики одмор је 20 минута после трећег часа.

Настава се одвија у учионицима и кабинетима. Свако одељење има одређену учионицу у којој је током целе школске године. У кабинетима се изводи настава: хемије, физике, биологије, страног језика, рачунарства и информатике и физичког васпитања. Ученици могу бесплатно да користе књиге школске библиотеке за лектиру и израду семинарских радова.

Школска зграда је површине 3658,70 м2, и састоји се од сутеренa, приземљa и два спрата.

Структура школског простора

Учионица опште намене 12
Учионице за рад са групама 2
Специјализована учионица опремљена савременом техником и намењена за учење страних језика 1
Кабинети
Физика 1
Хемија 1
Биологија 1
Информатика 2
Сала за физичко васпитање 2
Библиотека 1
Свечана сала 1
Наставничка зборница 1
Канцеларије
Директор 1
Педагог 1
Секретар 1
Рачуноводство 1
Ђачке просторије 2

Просечна површина учионица износи око 60 м2 тако да на сваког ученика долази око 2 м2 учионичког простора. Расположиви школски простор не обезбеђује у потпуности повољне услове за организовање образовно-​васпитног рада за 24 одељења, те је неопходно проширивање истог.

Фискултурна сала је потпуно реновирана што је обухватило – кречење, хобловање и лакирања паркета, набавку нове расвете.
У учионици 51 на првом спрату дошло је до проблема са подом тако да је вршена реконструкција међуспратне конструкције.

Терен за спортове је површине од 527 м2.

Школски парк и шеталиште је површине од 2946 м2. У оквиру овог простoра је амфитеатар — учионица у којој се изводи настава у летњем периоду.