Интервју са Саром Лукић, добитницом бронзане медаље на Српској олимпијади филозофије 2017.



Ауторка интервјуа: Ивана Јовановић

СОФија или Српска олимпијада филозофије је такмичење на републичком нивоу. Учесницима су понуђене четири теме од којих они бирају једну и на што квалитетнији начин у року од четири сата је обрађују у виду есеја на енглеском језику. Два првопласирана ученика пласирају се на Међународну филозофску олимпијаду у Ротердаму. Србија се од 2011. године редовно такмичи на Међунарнодној филозофској олимпијади; први пут је наступила 2007. године, међутим, после тога је уследила трогодишња пауза. Циљ ове манифестације је популаризација филозофије, развој критичког и креативног мишљења, као и размена идеја и мишљења међу младим људима из различитих земаља.


СОФија се одржава у Пожаревачкој гимназији, на којој је ове године учествовало 26 школа.


Првопласирани је био Танасије Ракић из Прве београдске гимназије, другопласирани Милан Миленовић из Гимназије ‘Светозар Марковић’ из Ниша и трећепласирана Сара Лукић из Пожаревачке гимназије.


1. Са мном је Сара Лукић, учесница Српске олимпијаде филозофије, на којој је освојила бронзану медаљу. Здраво, Сара, реци ми, шта за тебе представља ова медаља?


Сара: Здраво! За мене је та медаља велика част и то не само због освојеног места него и због тога што сам могла да представљам школу. Означава награду након великог труда који траје две године.


2. Да, ти си и прошле године учестовала на Српској олимпијади филозофије, шта те је мотивисало да почнеш да се бавиш филозофијом?


Сара: Филозофијом сам се бавила још од детињства, у једном или другом облику, увек су ме занимала та питања. Најзначајнија ми је била настава филозофије у школи; у првој години сам имала грађанско код професора Роберта, а од треће године имам част да сарађујем са професором Милошем Јеремићем и професорком Марином Миљковић која је асистент у настави. Мислим да такав скуп људи не може никога да остави равнодушним, ни оног ко се никада није питао, а сви смо у једном тренутку испитивали оно што називамо чињеницама.


3. Kако функционише процес припреме и писања рада?


Сара: На сајту Међународне филозофске олимпијаде постоје теме које су се јављале протеклих година и са њега бирам оне које су епистемолошке и израђујем есеј. Углавном себи дајем четири сата, читам литературу, размишљам. Некада се само бавим тим питањима, покушавам да видим ком правцу сам више привржена, шта ја мислим о томе и консултујем се са професорима.


4. У суботу, 18. марта је било такмичење. Kакви су твоји утисци?


Сара: Утисци су сјајни, одушевљена сам самом организацијом, координатор Милош Јеремић, директорка Жуковски и тим волонтера помогли су да такмичење буде велико као што јесте. Такође, професорке Ана Влајовић и Марина Миљковић које су учествовале у самом организовању и бројни други професори који су дошли из целе Србије допринели су да све буде на врхунском нивоу. Нараво, млади људи који су дошли су перспективни и отворени. Са некима од њих сам размењивала идеје пре такмичења и мислим да је ово једно сјајно искуство.


5. Да ли мислиш да је потребно да се организује више оваквих манифестација на којима ће млади људи моћи да размењују мишљења и идеје?


Сара: Мислим да је то јако битно, не само из филозофије него и из других предмета. На таквим скуповима може доста тога да се научи.


6. Шта је за тебе филозофија?


Сара: Филозофија је љубав према мудрости, трагање за истином, давање одговора на питања која нас одувек муче и за мене, схватање да коначни одговори нису могући, али и нису толико ни битни, сама чар је у постављању питања и у чуђењу. Филозофија ме чини и бољом особом, као сто је Дејвид Хјум рекао: ‘Буди филозоф, али поред све твоје филозофије, буди човек!’


7. Kада би морала да издвојиш једног филозофа, као свог омиљеног, кога би издвојила? И чију филозофију тренутно заступаш?


Сара: Омиљени филозоф ми је Kарл Попер, он је најзначајнији филозоф науке 20. века. Филозофија која ми је најближа је скептицизам, са којим сам се упознала прошле године и са којим се успешно борим од тада. То је један од мени најинтересантнијих праваца и он је на неки начин одувек био у мени, не само кроз филозофску традицију, већ сам га интегрисала у живот. Сада све критички преиспитујем и не схватам ствари здраво за готово. Цитирала бих Волтера: ‘Сумња није пријатно стање, али је сигурност апсурдна.’


8. Kолико је филозофија утицала на формирање твоје личности?


Сара: У највећој мери. Што се тиче средње школе, сама настава и такмичење из филозофије развиле су моје идеје, рашириле видике, отвориле моје мисли новим темама и новим погледима. Такође, научила сам како да прихватим туђе мишљење, како да схватим да постоје различити погледи на исту ствар и да једно или друго не мора да се сматра коначном истином.


9. Да ли ћеш наставити да се бавиш њоме и у будућности?


Сара: Надам се да хоћу, волела бих да остане део мог живота. На факултету Политичких наука који планирам да упишем постоји предмет увод у филозофију на првој години и касније бих волела да урадим и мастер на Филозофском факултету, ако будем у прилици.


10. За крај, зашто би људи требало да се баве филозофијом и зашто би млади људи требало да учествују на Српској олимпијади филозофије?


Сара: Српска олимпијада филозофије је одличан начин да се популаризује филозофија и да се ученицима укаже на њен значај. Врло олако схватамо сам предмет филозофије и многи млади људи не сматрају да је то нешто што је битно, али се самим такмичењем скреће пажња на њен значај. Филозофијом треба свако да се бави, што мислим да већина људи и чини, а да тога није ни свесна.

Такмичење у кратким мотивационим говорима, школска 2015,16.



Пoвoдoм Свeтскoг дaнa филoзoфиje Секција за примењену филозофију и критичко мишљење oргaнизуje тaкмичeњe у крaтким мoтивaциoним гoвoримa.

Такмичење је отворено за ученике/​ученице и наставнике/​наставнице у различитим категоријама (ученици/​ученице са ученицима/​ученицама и наставници/​наставнице са наставницима/​наставницама).
Правила такмичења:

  1. Дозвољена дужина говора је до 5 минута;
  2. Учеснице/​учесници могу одржати само један говор.

Критеријуми су:

  • релеватноност говора за тему;
  • јасно и размуљиво презентовање;
  • кохерентност говора;
  • динамика, говор тела;
  • реакција публике;
  • оригиналност.


Пoтрeбнo je дa сe сви зaинтeрeсoвaни при­jaвe дo 10. дeцeмбрa наставнику Милошу Јеремићу или ученицима Јовани Убавкић, III5 или Данилу Станимировић, III2. Кандидати за учешће уз пријаву треба да приложе назив теме и кратак опис говора (до 300 речи).
Пoзивaмo свe зaинтeрeсoвaнe дa сe при­jaвe. Победници ће бити награђени.

Српска филозофска олимпијада 2015.



Српска филозофска олимпијада 2015 — билтен.


Међународна филозофска олимпијада

Међународна филозофска олимпијада (Inter­na­tional Phi­los­o­phy Olympiad – IPO) одржава се oд 1993. године под патронатом УНЕСКО-​а и ФИСП-​а. Циљ ове манифестације је поред популаризације филозофије, развијање филозофске радозналости ученика, као и критичког и креативног мишљења, промишљање о филозофским проблемима у науци, друштву и уметности савременог света и интелектуална размена међу младим људима различитих земаља


СРПСКА ОЛИМПИЈАДА ФИЛОЗОФИЈЕ

Наша земља је на Међународној филозофској олимпијади први пут учествовала 2007. године захваљујући предузимљивости Стефана Стефановића из Ниша који је те године освојио сребрну медаљу. После трогодишње паузе у Пожаре-​ачкој гимназији су одржане прве националне квалификације за Олимпијаду 2011. године. 2012. године Српско филозофско друштво подржало је Националне квалификације Србије за Међународну филозофску олимпијаду, те су од тада Српско филозофско друштво и Пожаревачка гимназија организатори ове манифестације.

Прошле школске године Квалификације су добиле назив СОФија и први пут биле део Календара такмичења и смотри Министарства просвете Републике Србије.

Настава филозофије — план и програм за школску 2013/​14. годину


Настава филозофије — план и програм

Грешке недовољног доказа


Грешке релевантности


Филозофија Карла Маркса