Национални пројекат мерења радона у Републици Србији

У оквиру националног пројекта мерења радона у Србији, којом руководи Агенција за заштиту од зрачења (SRPNA) и Међународна агенција за атомску енергију, а учествују Институт „Винча“, Институт за физику, Београд, ПМФ Нови Сад, ПМФ Крагујевац, Институт „Др Драгомир Карајовић“, Београд, данас је у Пожаревачкој гимназији одржано предавање о радону и његовом утицају на људско здравље.
Радон је радиоактивни гас који се сматра другим узрочником канцера плућа, после пушења.


Цела акција мерења радона, поред научног, има и едукативни карактер, јер ће становништво које је вољно да учествује бити обавештено о изложености радону, као и заштити од истог.
Ученицима и професорима заинтересованим за учешће у пројекту мерења радона подељени су детектори, који ће током наредних 6 месеци бележити ниво радона у датим срединама.

Радон — национални флајер.

Ако је васиона одговор, шта је питање?



У понедељак 29. септембра у нашој школи одржан је јавни час фазике поводом шездесет година од оснивања ЦЕРН-​а. Час су огранизовали и одржали професори физике Пожаревачке гимназије.


Ученици су имали прилику да сазнају нешто више о:

- ЦЕРН-​у (Европска организација за нуклеарна истраживања), његовом оснивању, изградњи као и како су наша држава и научници учествовали у свему томе. ЦЕРН је основан 29. септембра 1954. године, налази се у околини Женеве. Овај институт се бави истраживањем елементарних честица.

- Великом хадронском сударачу (LHC) – то је највећи и најснажнији акцелатор честица на свету. Смештен је у кружном тунелу, 100 метар испод француско-​швајцарске границе. Изграђен је са намером да се испитају многобројне претпоставке и предвиђања које је поставила физика елементарних честица, укључујући и постојање Хигсовог бозона.

- Хигсовом бозону – У ЦЕРН-​у 2012. године откривена је честица са целобројним спином и масом од око 126 гигаелектронволти. По свему судећи, управо овај изузетно масивни бозон претставља „свети грал“ савремене физике за којим научници трагају већ деценијама. Честица је откривена на Великом сударачу хадрона који је прво убрзавао снопове протона до огромних брзина, а потом их сударао. Сви ти судари снимани су на детекторима АТЛАС и ЦМС, а два потупуно одвојена тима физичара су анализирала последице ослобођења енергије добијене сударима. Занимњиво је да су у ову потрагу за Хигсом већ годинама укључени и физичари из Србије. Неколико српских тимова из Института за физику, Физичког факултета Универзитета у Београду и Универзитета у Новом Саду активно су учествовали и у АТЛАС и у ЦМС експерименту и пре него што је почетком 2012. године Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-​а.


Професорка Маја Глигоријевић је поделила са нама своје утиске и фотографије са путовања на ком је посетила ЦЕРН.

Час се завршио песмом чија је главна тема био Хигсов бозон. Текст и аранжман за спот урадили су Тим Блез (Tim Blais) и Акапела сајенс (A Capella Sci­ence). Музика је преузета из песме „Rolling in the deep“.

Мина Милић

135 година Милутина Миланковића


Јубиларни 100-​ти час физике


Летелица Марс експрес и топографски снимак планете Марс



Свемирска летелица Марс експрес је лансирана 2003. године. После 12500 орбита око Црвене планете, ова летелица је успела да мапира готово целу површину и пружи нам детаљан увид у топографију Марса. Захваљујући Немачком свемирском центру имамо овај невероватан видео снимак из перспективе свемирске летелице. Музику је компоновао Штефан Елгнер, један од картографа ове мисије.

Виртуелни музеј Михајло Пупин



Изложба Михајло Пупин и Никола Тесла.

Виртуелни музеј Михајло Пупин је почео да ради ове године. Овде у целини можете видети виртуелну изложбу о Михајлу Пупину и Николи Тесли. Такође, на овом линку Михајло Идворски Пупин имате целокупну туру кроз поставку виртуелног музеја.

Универзум у неколико речи — Мичио Каку


Изузетно предавање професора Мичио Какуа за Плутајући универзитет (Float­ing Uni­ver­sity) о историји физике и физици. За вас су преводили: Богојевић Јована, Стевановић Емилија и Стевић Стефан. Титловање и интегрисање титлова: Душан Ковачевић