Када су у свету зомбија живи опасност



Мртви који ходају’ илити ‘The Walk­ing Dead ’ је поинт клик, авантуристичка хорор игрица заснована на стрипу Роберта Киркмана, као и на серији коју управо очекује почетак нове сезоне у САД.
Развојни тим је Телтејл гејмс (Tell­Tale Games), а игра је подељена на пет епизода, што је за њих и уобичајено. Сама игрица рађена је као интерактивни стрип, што је поприлично занимљиво, јер је ретко која игра рађена на овакав начин. ТВД није попут ‘Left For Dead’ (превод би био нешто као Отписани или Живи упркос свему) или слично , јер за разлику од тих игара, ТВД није толико окренут ка гејмплеју, монструмима, акцији и комбату (борби), већ је окренут ка доношењу разних одлука које су из епизоде у епизоду све теже и теже, због чега је игра изузетно занимљива и напета. Фокус је на дијалозима, емоцијама, карактеризацији, а постоје и оне одлуке за које желимо да их никада нисмо донели, јер остављају последице у будућности . За неке одлуке постоји и огранично време (quick time) како би игра била још напетија. Главни лик је Ли Еверет, некадашњи професор историје и осуђеник на доживотну казну, кога апокалипса затиче на путу у затвор. Ту је и мала Клементајн, девојчица чији су родитељи у другом граду током почетка епидемије, сама, док је Ли не пронађе. Она га прати кроз целу причу.


Играч сам ствара Лијев карактер. Може бити добрица, да помаже људима, да их теши, даје им савете, да буде он тај који смирује тензије у групи, а може бити тих и повучен, али агресиван у напетим ситуацијама. Ипак, кроз целу причу једна особина је упечатљива – способност да воли и да се стара о Клементајн.
Прва епизода – ‘Нови дан’ (А New Day) изашла је у априлу 2012. На почетку приче дешава се апокалипса. У првој епизоди се упознаје група преживелих који се налазе у граду Мејкону, Лијевом родном граду, у апотеци његових родитеља који су такође подлегли, а касније одлазе у мотел. У првој епизоди истраживачки елементи нису толико наглашени, а то може бити и мана и врлина. Може бити мана, можда, за искусне играче, јер је лако, а врлина за оне који се још нису опробали у овом жанру. Ипак, то не би требало посматрати као огромну фалинку, јер је прва епизода фантастичан увод у причу који ће вас држати за екраном од почетка епизоде, па све до краја.


Друга епизода је још узбудљивија, напетија и многи догађаји су непредвидљиви. Изашла је у јулу и зове се ‘Изгладнели’ (Starved for Help).
У овом наслову зомбији нису толика претња, већ људи. Нема више хране, преживели нису тако сложни, воде се девизом ‘Циљ оправдава средство’, а појављују се и канибали. Много тешких одлука очекује оног који заигра, а биће и оних због којих ћете се кајати, али то само даје жељу да се епизода пређе поново да бисте видели шта би се десило да нисте урадили то због чега се кајете. Суровост и бруталност су присутни у овом наставку, дволичност, борба за преживљавањем, сумња и радозналост који касније спасавају Лија и групу од пропасти. Наравно, као и у првој епизоди, овде се такође дешавају смрти неких ликова из групе.


Трећа епизода, и за сада најбруталнија, најсуровија, најемотивнија и најтежа ‘Дуг пут’ (Long Road Ahead) изашла је крајем августа. Преживели одлазе из нестабилног мотела и крећу на пут због несташице хране, лекова, и непрестаних напада и захтева бандита. Група која се некако и поред свих тих проблема зближила, у трећој епизоди се распада, али Клементајн и Ли никада нису били тако блиски. У трећој епизоди акција је обогаћена пуцачким делом (управља се и нишаном и позицијом одакле Ли пуца).
Али, постоје и мане у трећој епизоди, а то су багови. Заиста је чудно колико је баговита игрица, с обзиром на то да је израда овог дела потрајала.


Четврта епизода ‘Иза сваког ћошка’ (Around Every Cor­ner) изашла је сад у октобру и са собом донела још више комбата као и загонетки које треба решити, као и велики преокрет у судбини самог протагонисте. Пета епизода ‘Нема више времена’ (No Time Left) излази крајем новембра или почетком децембра.


Када погледамо досадашње епизоде, ‘Мртви који ходају’ заправо и нема много лоших страна. Мане су контроле на Пи-​Сију (мало лошији порт с конзоле – кретање је понекад неспретно – највећи бисер до сада се налази у четвртој епизоди с Лијевим кретањем у приземљу куће у Савани; багови, камера понекад), али све у свему игрица је изванредна.
Када све саберемо, говоримо о одлично осмишљеној причи, начину на који се везујемо за ликове, узбуђењу које прича доноси, брзим рефлексима као и моћи брзе анализе, дедукције и индукције када су одлуке у питању. Требало би да смање временске размаке између нових епизода. Пар месеци и није тако много, али код нестрпљивих играча, жељних још авантуре и самог осећаја када играју ТВД, то је велик размак. Обавезно заиграјте ову игру, ако већ нисте. Игрица је вредна пажње и забава је загарантована.


Николија Ивков