Опера Севиљски берберин — једно чудесно вече лепоте

Опера Севиљски берберин

Среда, 29.05.2013.


Опера је почела у 19:30, а завршила се у 22:30. Жао нам је што немамо ниједан снимак са саме представе (снимање није дозвољено), али надамо се да ће вам се свидети фотографије из Народног позоришта које смо били у могућности да снимимо за вас.

Улоге:

Гроф Алмавива – Дарко Ђорђевић

Бартоло, доктор медицине – Небојша Бабић

Розина, штићеница куће – Софија Пижурица

Фигаро, берберин – Владимир Андрић

Базилио, учитељ музике – Драгољуб Бајић

Берта, гувернанта у кући Бартола – Светлана Несторов

Фјорело, слуга грофа Алмавиве – Павле Жарков

Официр – Михаило Шљивић

Амброзио – Божидар Катић

Гитариста – Коста Марушић

Фењерџија – Зоран Трифуновић

Крчмар – Срђан Дојковић

Нотар – Дејан Мраковић

Музиканти, војници


Народно позориште у Београду, које се налази на Тргу Републике у самом центру града, било је права сензација за нас који не посећујемо често таква места. Светла велелепног града обасјавала су радознала лица ученика Пожаревачке гимназије. Док смо се пробијали кроз масу, окружени Београђанима, осетили смо се важнима и устрептали смо од жеље да сазнамо нешто више о опери „Севиљски берберин”, дело познатог италијанског композитора Ђоакина Росинија (итал. Gioacchino Anto­nio Rossini).


Садржај Севиљског берберина узет је из једног од два брилијантна комада француског позоришног писца Бомаршеа, од којих оба имају исте главне ликове : Фигара, Алмавиву, Розину, итд. Други од тих комада већ је раније компоновао Моцарт (Фигарова женидба). Росини је свог Севиљског берберина удаљио од политичког контекста и живота, те је, пре свега, ишао на комику ликова и ситуација – а у томе је био ненадмашан.


Када су се завесе подигле, уследио је први чин.


На тргу у Севиљи, под прозором лепотице, гроф Алмавива пева серенаду. Тада, долази Фигаро, славни берберин. Алмавива му се љубазно обраћа, тражи помоћ од њега и распитује се за име прелепе девојке. Сазнаје да се зове Розина и да је штићеница старог доктора Бартола. Изабраници се гроф Алмавива допада и она му са балкона, право у руке, заносно баца цвет. Алмавива обећава Фигару богату награду ако му помогне да успостави везу са Розином. У кућу долази стари интригант и Бартолов доушник – Дон Базилио, Розинин учитељ музике. Пошто је Бартоло био заљубљен у поменуту девојку, њих двојица кују план како да напакосте грофу. Касније у кућу долази Алмавива, који је решен да се супротстави супарнику, али безуспешно. Фигаров и Алмавивин план пропада.


Затим после кратке паузе, проведене на балкону предивног позоришта, уследио је други чин.


Фигаро је смислио нови план. Алмавива сада долази прерушен у Базилијевог помоћника, који ће Розини одржати час певања. Заљубљени пар успева да оствари договор о бекству – још исте ноћи гроф ће доћи по лепотицу. Међутим, Бартоло је убедио Розину да младић који се мота око ње, у ствари, само жели да је искористи. На крају, у присуству Базилија и Бартола, гроф Алмавива и Розина се венчавају. Победила је природна веза младих. Сва Бартолова старост и опрезност била је узалудна.

Топло бих вам препоручила да ако вам се укаже прилика да гледате неку оперу, никако не пропустите то, јер се сигурно нећете покајати, штавише – биће то једно ново и незаборавно искуство.

За Пожаревачку гимназију, Нађа Марјановић.


Београдски синдикат — екипа на све спремна



Тог врелог и спарног 28. априла 2012, осим бројних небитних догађаја који су „обележили“ дан попут политичких окупљања, модних емисија, спортских утакмица, дефинитивно оно најбоље је био дуго очекивани концерт познатог београдског бенда – Београдски синдикат.


Београдски синдикат је једанаесточлани састав, настао још давне деведесет девете спајањем двеју група „Ред змаја“ и „ТУМЗ“ (Техника управљањем микрофоном и знањем). Током година рада и стварања, бенду су се прикључили и Ем-​Си Флекс, Шеф Сале, као и Прота и Ди-​Џеј Ајрон. Овај хип-​хоп састав из Београда од почетка у својим текстовима бавио се различитим проблемима у друштву, као што су корупција, лаж, крађа, убијање. Први албум ове групе тада још увек под називом „Ред змаја‘’ , био је „Гистро“ из 1998. Непуне три године касније изашао је албум, који је подигао овај бенд из анонимности, „БСССТИШИНЧИНА“. Песмама попут „Дуга је улица“, „Дивљина“ и „Слатке мале малолетнице“ јавно и без длаке на језику прозива оне који уништавају ово друштво, оне које треба уклонити.

Следеће године Синдикат наставља са паљбом албумом „Говедина“, где је у истоименој песми тачно описано и представљено стање у Србији.


А град мирише

на ћевапе и кобасице,

Ауди се купује

из касице прасице.


Недуго по објављивању, овај албум је изазвао велику полемику што у најужим круговима власти тако и у јавности. Политичари су ово схватили као лични напад. После албума „Сви заједно“, албумом „Они су“, Синдикат се још више изложио оку јавности. У песмама, из те 2006. године, говори се о реалности српског народа у вечитој борби власти и „багре“. Оно што многи не знају је чињеница да је комплетан приход овог албума био намењен фонду за изградњу Сигурне куће, за жртве насиља у породици. Песмом „Ми смо та екипа“, БС је урадио у сарадњи са Ватерполо Савезом Србије, као незваничну химну на првенству те исте године. Последњи албум који су издали и који је доживео највећу популарност и који је највише прихваћен код публике је „Дискретни хероји“.


Овај популарни састав је после шест година паузе наступио тог 28. априла пред домаћом публиком у пуној Београдској арени. Са око пола сата закашњења арена је већ била пуна нестрпљења. Узвикивањем ‘БС, БС, БС!’ група се појавила и концерт отпочела у узаврелој атмосфери.


Дуго сте нас у заборав гурали,

А сад смо се поново вратили,

Синдикат је једини. Најбољи мајстори

Велики неимари ове хип-​хоп сцене.

Ми нисмо бацали риме, ми смо дизали темељ.


Публици се обратио Феђа Димовић који није могао, а и није желео да сакрије задовољство и изнанађење због броја њихових присталица. Брзо су се ређале песме: Дуга је улица, Пороци Београда, За све моје људе, Сведок-​сарадник. БС је на својој сцени угостио ромски састав „Grubb“ као и „THC la famil­iju“. Наставило се у ритму као сто су: Ја у животу имам све, Ми смо та екипа, Говедин… Публику је ипак Феђа морао да замоли да не ломе столице и не пале бакље. Осим тога, већих проблема, срећом, није било. Драмски уметник Горан Султановић изашао је на сцену и говорио обраћање мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда и песму „Наше доба“ која је претходила пеми Синдиката „Оловни војници“. Највећи аплауз и одушевљење код публике је пробудила „Балада дисидента“ која је извођена два пута.

БС је бенд који је многим младим људима својим текстовима помогао да се врате на прави пут, пружајући им боље сутра за које они сами имају прилику да живе и да се боре.

Немања Вељковић


Вориорс денс фестивал 2012.

Снимци фестивала за Пожаревачку гимназију — Срђан Милић


„Плес ратника“ (War­riors Dance festival)


Калемегданаска тврђава, срце Београда и место које најбоље осликава прошлост града била је идеално место ѕа одржавање Вориорс денс фестивала (War­riors Dance fes­ti­val), који је прeдвођен бендом Продиџи (The Prodigy). У једном интервијуу, Кит (Keith), члан групе, објаснио је да то место шаље посебне вибрације чак и пре почетка самог фестивала и то је био разлог што су баш њега одабрали. Калемегдан је у суботу увече, 15.9.2012. угостио око 20.000 људи, што из Србије, што из других држава.


Продиџи је британски бенд формиран 1990. У својој дугој историји имају бројне награде и били су чак два пута номиновани за Греми награду. Музика коју они праве је изванредна и представља сплет рејва (rave), хардкор техно музике (hard­core techno) и брејкбита (break­beat), а касније праве варијације и додају елементе биг бита (big beat), електронског рока и панка. Први пут су наступили у Србији 1995. године, а касније су наступали на Егзит (Еxit) фестивалу и ето ове године одлучили су да нас изненаде Вориорс денс фестивалом. Ово је трећи пут да се фестивал одржава, а прва два одржана су у Токију и Лондону, тако да то за Београд представља велику част.


Фестивал је почињао око 5 сати поподне, а моје друштво и ја кренули смо тамо око 8 сати. Маса људи пробијала се до улаза у тврђаву и како смо се приближавали сретали смо се са све већим групама и фановима у Продиџи мајицама и исцртаним лицима. Улетели смо на сам крај концерта хрватске групе Лолобриђида (Lol­lo­b­rigida), на песму „Волим те“ и почели да певамо и скачемо, и за само пар тренутака стопили смо се с масом. Гурали смо се како би стигли до првог реда и на путу до тамо срели гомилу познатих лица. На самом почетку већ је било хладно напољу, али у маси се није осетила трунка хладноће, сви су скакли уз предгрупе и Ди-​Џејеве и еуфорично ишчекивали главни наступ. Поред још две бине, ми смо углавном били код главне, где смо слушали Каспу (Caspa) и Зејн Лou (Zane Lowe). Нешто пре поноћи отишли смо на такозвани Инвејдерс маст дај стејџ (Invaders Must Die stage), где смо лудовали и реповали уз Ивану Рашић, познату као Сајси Ем-​Cи и Дамијана Елтека (Dam­jan Eltech). Тај наступ био је пред сам концерт Продиџија, тако да када смо кренули назад на главни стејџ, у прве редове. Није било теорије да се прогурамо и остали смо са стране, мада смо имали одличан поглед на бину.


Бенд је каснио, неких пола сата и то је само пробудило у свима већу жељу за наступом. Тренутак када су изашли на сцену био је неописив. Маса је потпуно полудела, адреналин је растао у свима нама и поред леденог ваздуха сви су скакали и узвикивали. Ми са стране могли смо да видимо колико је било гурања тамо у гужви, видели смо дуксерице које су летеле у ваздуху и падале свуда около и оно неизбежно — паљење бакљи и црвени дим који куља негде међу фановима. Свој наступ пред полуделом публиком на Калемегданској тврђави, трочлани састав почео је песмом Ворлд’с он фајр (World’s on fire), а ређали су се хитови Појзон (Poi­son), Вуду пипл (Voodoo peo­ple), Вориорс денс (Warrior’s dance). Представили су и неке песме са најновијег албума, али су одушевљење код нас изазвали старији хитови. Са бине бљештала су светла, рефлектори, ласери, мада овој савршеној групи као да ништа није било потребно да направе врхунску атмосферу. У једном тренутку чланови бенда тражили су од публике да чучне. Више од 20.000 ратника, фанова ове легендарне групе, чучнуло је и на њихов знак скочило, што је наравно, изазвало још већу еуфорију у узаврелој маси. Неуморно смо скакали, вриштали, а понајвише уживали у наступу који је трајао око сат и по времена.


По завршетку концерту, нисам могла да дочекам наступ младог даб степ Ди-​Џеја Скрилекса (Skrillex), чији је наступ почињао у 2:45. Сони Џон Мур (Sonny John Moor), познатији као Скрилекс, је Амерички стваралац електро музике, текстописац и гитариста. Мислим да је чак ни он није очекивао толико фанова у Србији, а ја нисам очекивала толико јак наступ. Померио је границе свих мојих очекивања. Било нам је смешно што је тако низак да се једва видео иза Ди-​Џеј пулта и када је скакао могли смо да видимо његову косу која је летела на све стране. Мислим да је најлуђа атмосфера била када је почела песма Скери монстерс енд Најс спрајтс ( Scary Mon­sters and Nice Sprites), фанови нису могли да се обуздају. Да још више подигне атмосферу и он је од нас затражио да чучнемо, па да касније скочимо, што је свакако био пун погодак, као и анимације на платну на бини. Када је пред крај наступа истрчао на ивицу бине и скакао, фанови су одушевљено узвикивали и вриштали, а чула сам да је групица момака испред нас узвикивала Скрилексе Србине.


На крају наступа Скрилекса, који бих ја посебно издвојила, јер је донео код нас нешто што још увек није толико популарно у Србији, били смо преморени и хипнотисани добром музиком. То је било око пола пет ујутру и маса се полако разилазила, сви су били под утиском и насмејани. Гурање, умор, хладноћа — све три ствари нису могле да се супротставе доброј музици и покваре нам најлепше успомене са фестивала. Свако ко није био на фестивалу, а воли ову врсту музике доста је пропустио, а само они који су били стварно знају колико добро је било. Наступ Продиџија у Србији увек је пун погодак, и надам се да ће их бити још, као и наступа Скрилекса, кога вреди слушати уживо.


За Пожаревачку гимназију , Невена Аћимовић.

Концерт Дејвида Гете у Будви


Снимци концерта у Будви за Пожаревачку гимназију — Душан Младеновић


Црна Гора, Будва, хук таласа и мирис мора, рекао би човек – то је све оно што приморју вуче масе жељне одмора или је бар вредно рефлексија у неким пискарањима о изгубљеним и поново нађеним љубавима неког будућег замишљеног човека. Али, није то оно што је направило толику гужву и грају те вечери 29.7.2011. Прави разлог је био наступ Дејвида Гете (David Guetta), уметника који дрско и готово безобразно спаја електронску музику с хип-​хопом, некадашњег Ди-​Џеја број један по листама најпознатијег часописа који се бави овом врстом музике и Ди-​Џеј мага (www​.djmag​.com).
Дејвид Гета је француски продуцент хаус музике, а уједно је и Ди-​Џеј. У периоду од 2006. до 2012. године много пута је освајао престижна признања. Велики је број његових хитова које је радио у сарадњи са најпознатијим музичарима данашњице попут Блек Ајд Писа (Black Eyed Peas), Ејкона (Akon), ЛМФАО (LMFAO), Кели Роуланд (Kelly Row­land), Снуп Дога (Snoop Dog) и других.
Концерт се одржавао на стадиону фудбалског клуба Могрен из Будве. Неколико сати пре концерта већ је било гужве, тако да је било доста тешко доспети до стадиона. Огромна бина, сет Ди-​Џејева пре Гете, много људи, звучни спонзори, обећавали су луду ноћ и добар провод.
Атмосферу су загрејали сви који су наступали пре звезде вечери, али све је прокључало у тренутку када је Гета изашао на бину. Публика је просто полудела, сви су били у трансу, поготово што је Гета пре изласка на бину све нас дуго оставио у ишчекивању – сладак флерт с публиком или каприц једне звезде — шта год било, произвело је ефекат.
Концерт је почео његовим можда и највећим хитом, који је урадио са америчким репером Снуп Догом, песмом „Свет“. Уследили су готово сви његови хитови у ремиксованим варијантама, као и прераде многих ретро и поп хитова. Беспрекидно вриштање, скакање, играње, па и изјаве љубави познатом Ди-​Џеју одржавали су атмосферу махнитом константно. Наступ Дејвида Гете стално је пратио невероватан сценски наступ, препун бљештећих светала, разних слика и анимација, плесних група. Оно што бих издвојио јесу људи обучени у роботска одела, прекривена сијалицама у различитој боји који су непрестано испуштали дим и играли. Наступ је трајао до око 5 ујутру.

Овом догађају присуствовало је неколико ученика тадашњег III5, којима ће овај концерт остати у најлепшем сећању. Неки од нас сећаће га се дуго као ноћи када се чинило да и сам ваздух трепери и бруји од позитивне енергије и добрих емоција. Уосталом, ако се догоди да Гета долази негде близу вас или у ваш град, топло вам препоручујем одлазак на његов концерт. Ако ништа друго, ево снимака с тог концерта које смо направили за вас, па се уверите сами.
Ако желите да сазнате нешто више о самом Гети, посетите његов званични вебсајт овде.

За Пожаревачку гимназију, Душан Младеновић.

Ускоро: извештај са фестивала ‘Плес ратника’ или ‘Warrior’s Dance’ који ће се одржати у Београду 15.9.2012.