Позив на промоцију књиге “Лосос плови узводно”


Креативно писање 2012/​2013.

Поезија


Олуја

Нити ко да примети,
нити ко да каже
,Види како овај
јадник запомаже.“

Гране су му безобзирно секли,
грубост и ништавност људска
срце су му пекли.

Сладак сан је снивао
да ту поток крај корена његова тече,
али људски наум, јачи је бивао.

Грозна олуја живиотнога доба,
ишчупала га из меке земље,
уз прасак коренових жила

Дубока јама
оста у земљи.

Питаће једном деца
„Где је онај храст
па да му на грану слети која шева?“
А родитељи ће им рећи
„Он вечни сан снева.”


Андрија Стокић

Задатак: песма на први задат стих ‘Боље је да пођеш’


Боље је да пођеш

Боље је да пођеш,
не осврћи се,
немој да гледаш преко рамена,
јер мене нема и
угледаћеш само рушевине.

Срце ти је крхко,
а душа ти бледи.
Не мисли на прошлост,
ни на мене,
превише је болно.

Ломиш се сваким дахом,
али настави да дишеш.
Ходај брже,
не окрећи се,
овде нема ничега за тебе.

Бори се,
диши,
настави да живиш као пре.

Боље је да пођеш,
јер више нема ме.

Ања Марковић

Одлазак

Боље је да пођеш,
да нестане наша слика из очију мојих
и тај додир који ме је чинио срећном.

У музици си био једина нота
у којој сам се проналазила,
а друге ноте нисам ни примећивала,
јер ми нису биле потребне поред тебе.

Шта ли сам тражила? Не знам ни сама,
била сам заслепљена твојим очима
и нисам се ни надала да ће
се све трагично завршити.

Зашто, али зашто одлазиш?
И зашто се ја питам када знам
да нема ко да ми одговори?

Хајде, шта чекаш? Одлази већ једном!
Не знам како дишем сада и како ћу дисати,
само знам да си се из чаробне ноте
претворио у звезду падалицу.

И када год бљеснеш на небу,
знаћу да си то ти,
осетићу твој мирис, твоје присуство,
јер неки моменти вечно остају у срцу.

Драгана Марић


Боље је да пођеш

Утабаном стазом изгажених снова
Понеси са собом
Целу мене
Моје биће, мој ум, моју бит
Лопове сломљенога срца
Иди
Време је
Крени
Не осврни се
Поклањам ти нежност своје руке
А задржавам храпавост твог даха
Иди
Време је
Откуцај казаљки записао је судбину
А кас срца нек те угреје
Шаљем ти пахуљу
Бледу од успомена
Чувај је
А сада
Иди
Време је
Боље је да пођеш.

Иконија Дабижљевић

Read more: Креативно писање 2012/​2013.

Изложба ‘Стара и ретка књига’


На Светски дан књиге и ауторских права, 23.априла, у библиотеци је приређена изложба која је трајала месец дана и била је отворена и за грађанство. Библиотечки фонд Пожаревачке гимназије броји 25.906 књига, а ова поставка је обухватила 58 наслова.
Приређене су две тематске изложбе: стара и ретка књига и завичајни писци — ученици и професори Пожаревачке гимназије, од оснивања до данас.
Кад је у питању стара и ретка књига, најинтересантније су књиге писане немачком готицом и наслови на француском језику. За део овог фонда школа дугује захвалност Живораду Антићу, некадашњем професору школе, који је 1977. године поклонио библиотеци вредне и ретке наслове који се чувају и његовом легату.
Ученици и професори – писци груписани су хронолишки, по годинама издања, и разврстани у посебне скупине. Централно место заузимају знаменити Павле Савић (Зборником који му је посветила САНУ) и Петар Џаџић, те драмски писац Слободан Стојановић, ауторка читанки за средње школе, Босиљка Милић, све до писаца данашњих дана, Мирјане Митровић и актуелних професора гимназије, Славице Јовановић Брзаковић и Биљане Миловановић Живак. Изложени су и примерци књижевне периодике (Браничево и Развитак), чије су уреднице такође ове професорке. Најављене су и теме две следеће изложбе: завичајни писци и савремена белетристика (нови наслови).
Изложбу је приредила Биљана Миловановић Живак, професор књижевности и библиотекар школе.

Млади писци Пожаревачке гимназије


У понедељак, 27. фебруара, у библиотеци Пожаревачке гимназије одржано је књижевно вече на коме су се представили чланови Читалачког клуба и радионице за Креативно писање. Наступали су: Марија Стојковић, Иконија Дабижљевић, Никола Бошковић, Тијана Стевановић, Александар Димитријевић и професорка Биљана Миловановић Живак која води ове две секције и која је на промоцији имала улогу модератора. Промоција се састојала од два читалачка блока и музичке паузе.

Read more: Млади писци Пожаревачке гимназије

Креативно писање

Есеји на задату тему


О љубави

Љубав као појам има сасвим једнаке повластице као било који други појам. Значај било ког појма се код људи различито котира. Неком је љубав само реч, некоме је љубав песма, а некоме је љубав цео живот. Можда се управо зато љубав не да дефинисати објективно, изгледа да је до суштине љубави могуће доћи једино кроз субјективни приступ.
Када би се појавила тачна дефиниција љубави, као што постоји дефиниција појма климе у уџбенику за географију, плашим се и да помишљам на реакцију човечанства. Дефиниција би важила свуда у свету, значи одговарајући органи власти би морали да је одобре, књижевници и критичари да је прихвате, обични људи да је уче…Не, то се никада неће десити. Немогуће је сложити цео свет око тога. Милиони људи, значи милиони различитих ставова о љубави, када буду прочитали дефиницију, створиће милионе предрасуда и критика о њој. Дошло би до рата.
Нико не треба да се бави дефиницијом љубави. Љубав, када причамо о њој, причамо као да смо прочитали читаву литературу или да смо се њоме професионално бавили. Кажите неком да га волите, он ће вас сигурно разумети. Занимљиво је код љубави то што је она у исто време једноставна за схватање као да се сабирају два и два , али у исто време компликована, максимално сложена, недефинисана и збуњујућа.
Ево сад, док пишем о љубави, размишљам колико је много њих писало o љубави. Љубав се као мотив употребљава у многим књижевним врстама, она је као вода, може се наћи и у најмањој пукотини. Неко може написати песму о љубави, ја ћу је прочитати, пронаћи смисао песме и помислити: „Да, то је љубав”. Онда ћу прочитати роман и када окренем последњу страницу и испустим тежак уздах, помислићу исто: „Да, то је љубав”.
С друге стране, не морам да тражим љубав само на папиру. Неки мисле да у животу морамо да се определимо само за једну велику и праву љубав, која ће бити на врху љубавне пирамиде, далеко изнад свих осталих љубави и да се њој посвети сва пажња, време, душа. Таква љубав, наводно, мора постојати и морамо се одлучити шта желимо од живота. Међутим, многе љубави постоје, човек може заволети хиљаду пута у минути, али нас никад не треба силити да бирамо између две или више љубави, нити да фаворизујемо једну. Наша срца су тегљива, у њима има места за цео свет и још више, само што ми ретко кад испитујемо ту еластичност.
Љубав је садржана свуда, у птици која цвркуће на сав глас у мом дворишту, у мачки која ми бојажљиво прилази док пишем ово, у једној стидљивој сузи, у мени самој. Неисцрпна, човеков најбољи пријатељ и смртни непријатељ, она је све и ништа, љубав је смисао живота.

Maрија Стојковић

Read more: Креативно писање