Власт Бранислава Нушића, школска 2015/​16.

Снимак представе Власт Бранислава Нушића у извођењу драмске секције Пожаревачке гимназије у Крагујевцу 3.4.2016. на Позоришним сусретима ученика гимназија Србије.


Санта Марија дела салуте — једно размишљање о чудесној песми Лазе Костића


Ана Карењина на наш начин



Стварање филма уопште није лак ни наиван посао. Знали смо у шта се упуштамо од почетка и ни у једном тренутку нисмо помислили да не можемо да успемо у томе. Чврсто смо веровали у себе и у нашу креативност и вредно радили да достигнемо циљ. Сви су били одушевљени идејом и одмах су пристали да сарађују. Почели смо да радимо у тајности како бисмо обрадовали како одељење тако и професорку српског језика и књижевности. Од самог почетка смо имали потешкоћа током снимања филма, око проналажења глумаца јер су неки одустали, те смо били принуђени да нађемо замену; затим око усклађивања термина када су сви слободни за рад, јер нам школске обавезе нису давале много слободног времена које нам је било веома потребно.

Други проблем се јавио око проналажења локација где би филм био сниман, јер они, на које смо рачунали, оставили су нас на цедилу у последњем тренутку. Одмах смо се организовали и нашли друге локације за снимање, па је проблем, срећом, био убрзо решен. Затим смо имали невоља са камером, батерија нам се нон-​стоп празнила, као и са сталком за камеру. Такође, неке сцене је било јако тешко снимити, као што су сцене у градском парку и на Чачалици, због људи који су стално упадали у видик камере или су нешто довикивали. Пошто смо морали да идемо у Костолац због снимања неких сцена, и превоз је постао проблем који треба решити, но захваљујући нашој организацији и доброј сарадњи успели смо да превазиђемо и ту муку.

Пошто смо сви аматери, никада се нисмо упуштали у овакву врсту посла, снимање је првог дана ишло веома споро, снимили смо само три сцене, које смо понављали више пута због заборављеног текста, смеха или нечег другог. Следећег дана, ствари су ишле на боље. Увежбани и пуни воље за радом, снимили смо око десетак сцена. Ни наредног дана ситуација није била другачија, сви смо вредно радили и трудили се да снимање завршимо што пре. Током снимања је, поред свих тешкоћа, било доста забављања, дружења, смеха. Много смо се зближили током четири дана снимања; постали смо као једна породица. Иако смо имали тренутке када су сви желели да одустану, поред свих препрека које су нам се наметале, пружали смо једни другима подршку и нисмо дозволили да било ко посустане. Када смо завршили филм, били смо пресрећни јер смо успели у ономе што смо зацртали и што смо до краја радили као један тим који је на почетку ушао у овај пројекат као тим неискусних глумаца и сниматеља, а изашао као породица, са много искуства и лепих успомена.


А ево шта су наши глумци прокоментарисали:

Сања Дејановић: Сећам се оног узбуђења и планирања када су ми Тамара и Тијана рекле да желе да снимају филм. У неким тренуцима је било напорно и тешко и свако од нас је бар једном помислио да би требало да одустане и да је све ово осуђено на пропаст. Најтежа сцена за мене је била она када бунцам у кревету и дозивам Алексија, управо зато што сам морала да будем смртно озбиљна као и сви око мене, што је било тешко изводљиво. Било је прелепо изаћи, бар на кратко, из XXI века и носити оне прелепе хаљине, ићи на балове и говорити архаично. Било је тренутака када смо желели једни другима очи да ископамо, али и поред тога, ја сам се још више зближила са екипом и много их заволела.

Александра Николовска: Највише ми се свидело наше трчање по разним локацијама, костими, шминка, покушај да останемо озбиљни. А најтеже је било кад нам се свима смучи све, па се уморимо и изнервирамо, а још имамо много да радимо.

Лука Ратић: Ово је било једно ново искуство за мене. Раније сам избегавао сличне активности, несвестан колико нас овакве ствари могу променити и зближити. Најбољи део свега је што сам се дружио с друштвом.

Лазар Јанковић: На снимању је било доста изазова, али због тога је мени овај филм више био авантура него пројекат. Било ми је драго што је филм добио толику подршку од стране наших родитеља, професора и вршњака. Највећи проблем је била организација времена јер смо сви имали различите распореде, али смо уз много измена и компромиса успели све то некако да уклопимо.

Николија Ивков: За мене је је најлепше било време које смо провели заједно. Много сам заволела одељење после овога. Дани су били савршени, испуњени! Одавно се нисам тако лепо осећала. Најтежа ми је била сцена са Ланом; то је снимамо првог дана. Смејале смо се, а онда је пало вече, а ми још увек нисмо снимили сцену. Дошло ми је да одустанем. У једном тренутку, рекла сам: „Људи, морате да нађете нову Доли.“ Међутим захваљујући упорности и подршци мојих пријатеља, наставила сам са снимањем. Такође, едитовање филма је било напорно. Додавање титла је напорно, звук је био лош, а Вегас је правио проблеме са конвертовањем.

Урош Ђорговски: Задовољан сам тиме што смо спровели нашу идеју у дело. Током снимања је било лепо, забављали смо се и још више зближили. Сазнао сам доста о својим другарима и њиховим личностима. Једино је организација у времену и простору била лоша, али смо успели све то да превазиђемо. У неким деловима нисам задовољан својом глумом, али када све сагледамо, да нам је први пут и да смо имали мало времена, испало је веома добро.

Јована Рајковић: Највише ми се свидела атмосфера на снимању, то што смо ишли заједно у Костолац и дивно се провели. Не свиђа ми се то што нисмо имали добру технику и још локација на којима бисмо могли да снимамо.

Тамара Продановић и Тијана Балинт

Хасанагиница — балада од много недоумица


Хасанагиница — балада вечитих питања и нових тумачења


Слог — подела речи на слогове



У Поплету радили Алекса и Петар Стојковић. Мишем зумирајте и бирајте правила и примере које желите да видите (левим тастером миша вуците и бирајте поља).