Први дан четвртфинала фудбалског турнира — резултати и статистике


Први дан четвртфинала — фудбалски турнир — резултати и статистике (Младен Ристић и Никола Обрадовић)

Десети дан фудбалског турнира и табеле групне фазе и стрелаца


Фудбалски турнир — десети дан — резултати и статистике


Групна фаза и стрелци

Извештај о свечаном дочеку наших Орлова


Текст је посвећен дочеку наших Орлова са светског првенства, које се одржавало у Шпанији од тридесетог августа до четрнаестог септембра ове године. На почетку светског првенства већина није веровала да ће наша репрезентација направити неки значајан резултат, а онда се десио преокрет. Надахнути новом снагом наши Орлови су стигли до великог финала. Јесте, репрезентација Сједињених Америчких Држава је била боља, али су наши показали да можемо поново да будемо међу најбољима у свету и да се опет о нашој земљи прича као о Земљи кошарке.

Када су прошли у финале одмах је почело да се говори о свечаном дочеку, који је био заказан за петнаести септембар. Имали смо ту част, захваљујући брзој организацији, да се нађемо на том великом догађају.

Понедељак је био обичан дан, све до седамнаест часова, када смо кренули за Београд. Седморо ђака из наше школе је кренуло на пут. Иако су најавили кишу за понедељак, време нас је послужило, али нас је на повратку кући ухватио пљусак.

После нешто више од сат времена, стигли смо у Београд и упутили се ка општини града Београда. Као и обично на улицама града, колоне возила и безброј семафора, али смо стигли на време. Направили смо паузу у једном паркићу поред Народне скупштине, а са друге стране улице смо опазили репере из „ТХЦФ“ групе и неки су уграбили прилику да се фотографишу са њима. После паузе смо се упутили ка пешачком прелазу где смо купили заставе националног обележја. Тако опремљени националним бојама смо се упутили ка београдској општини. Успели смо да заузмемо одлична места, са феноменалним погледом на балкон општине. Када смо стигли, само делови непосредно испред балкона су били скроз попуњени, али из минута у минут су придолазиле масе људи. Док смо чекали свечани почетак, у публици су се виориле заставе различитих величина и певале разне навијачке песме. У маси људи су се могли видети млади, стари, навијачи и др. Генерално је доминирала једна позитивна атмосфера. Сва та национална обележја су нам пробудила осећање љубави према нашој земљи. Забављао нас је „ Тропико бенд“ , како би се одржала пажња публике, а онда је уследила кошаркашка химна групе „ТХЦФ“ . Играло се, скакало, реповало се и биле су упаљене бакље разних боја.

Након кошаркашке химне „Играј и победи“ најавили су долазак кошаркаша. Узбуђење, адреналин и радост су сваког секунда расли, а када су Орлови изашли на балкон сви смо узвикивали „Србија!“ и дизали три прста увис. Орлови су се захвалили што је публика дошла у толиком броју, а публика је сваког кошаркаша уз навијање поздравила, а остало је места у навијању и за нашег великог кошаркаша, сада селектора репрезнтације Александра Ђорђевића. Цела репрезнтација је била јако расположена, иако су пре пар сати били у авиону. Уз наше Орлове смо поново отпевали кошаркашку химну „ Играј и победи“ и поздравили наше златне стрељашице и нашег златног рвача, који су у својим дисциплинама показали да им нема равног.

Уследила је химна Републике Србије. Први тактови су нам набацили језу по целом телу, а почетак текста је дирнуо право у срце. Пустила се и по нека суза радосница, а национални осећај је доминирао код свих присутних. На директном преносу се могло видети да је била попуњена и задња бетонска плоча испред београдске општине. Замислите какав је осећај када са преко двадесет пет хиљада људи певате националну химну, то се речима не може исказати. На крају нас је забављао бенд „Милиграм“ и еуфорија се наставила. Штета што дочек није вечан и морао је да се заврши. Орлови су уз велики поздрав публике напустили свечани балкон. Покушали смо да приђемо аутобусу наше репрезентације и да уграбимо прилику да се сликамо са Орловима, али нам то није омогућила полиција и жандармерија која се налазила свуда наоколо. Враћали смо се ка комбију и добили смо информацију да Орлови имају интервју у згради РТС-​а, али на жалост цео кварт око зграде био је затворен за саобраћај и нисмо могли да приђемо згради. Повратак кући су обасипала разна осећања. Утисци су се преплитали један преко другог, а то осећање после дочека владало је још неколико дана после.

Сећам се када ми је тата причао своје утиске са једног од дочека славне Југославије, која је тада била веле сила у кошарци. Од тада нисам престала да мислим о свом првом дочеку. Са екипом из школе доживела сам нешто за мене нестврано, што ће заувек бити урезано у мојим мислима. Овим радом сам на неки начин хтела и осталима да пренесем те незаборавне сцене са дочека. Навијајмо за нашу земљу и Орлове, да би на предстојећим такмичењима били још успешнији!!!

Приредила: Ема Величковић