Историјат школе

У историји српског народа, обележеној бројним дисконтинуитетима, мало је институција које се могу похвалити трајањем какво има Пожаревачка гимназија, која је основана 24. септембра 1862. године, Указом кнеза Михаила Обреновића.

Током протеклих 160 година свог постојања, Пожаревачка гимназија је више пута мењала своје називе, као и своје седиште. Рад је започела у суседству Саборне цркве 1862. године, као полугимназија. Године 1888. прерасла је у осмогодишњу гимназију - Гимназију кнеза Михаила у Пожаревцу. Године 1904. добила је назив Гимназија у Пожаревцу.

Школске 1951/52. године Гимназија је конституисана у Вишу гимназију, а 1959. добила назив Гимназија „Јован Шербановић“. Године 1972. гимназија је пресељена у зграду Учитељске школе, у улици Симе Симића 1, у којој се и данас налази. Године 1977. гимназија је укинута, јер је уведена концепција да све средње школе треба да припреме ученике за укључивање у производни процес по завршетку школовања. Започео је период усмереног образовања и тада и једна од најстаријих гимназија постаје Школски центар за усмерено образовање „Јован Шербановић“.

Године 1988. унете су новине у наставне програме и гимназија се, као концепт образовања, враћа у образовни систем. Школске 1989/90. године школи је враћено име Гимназија „Јован Шербановић“ и у њу је уписана прва генерација гимназијалаца природно-математичког и друштвено-језичког смера.

Од 22. маја 2001. године назив школе је Пожаревачка гимназија, а као Дан школе обележава се датум потписивања указа о оснивању, 24. септембар.

Из богате историје школе може се издвојити неколико посебно изузетних година:

1889. године основана је ђачка литерарна дружина „Развитак” која деценијама представља заштитни знак школе и право је извориште изузетних људи који су својим делима обележили читаве епохе. Ова ружина ради и данас.
Први штампани извештај о успеху ученика издат је за школску 1892/93. годину и у том облику објављује се до данас.
Народни музеј у Пожаревцу настао на темељима Гимназијског музеја који је основан 1895. године.
У Пожаревачкој гимназији је 1964. године први пут организован Новогодишњи кошаркашки турнир, и од тада се сваке године организује, привлачећи не само ученике који су у школи, већ и све некадашње гимназијалце и грађане Пожаревца

Наша школа је од оснивања била један од најјачих ослонаца духовним, научним и цивилизацијским стремљењима на овим просторима и кроз њену историју прелама се историја просвете, школства и културе српског народа у XIX и XX веку. Кроз њене клупе прошли су бројни научници, књижевници, сликари, политичари. Садашњи професори и ђаци Пожаревачке гимназије свесни су овог великог историјског наслеђа и настоје да радом и резултатима не заостану за својим претходницима.

Школа данас

Данас Пожаревачка гимназија (Школа) има 732 ученика који су распоређени у двадесет пет одељења природно-математичког, друштвено-језичког смера и одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику. У Школи је запослено 68 наставника и стручних сарадника, као и директор, секретар, шеф рачуноводства, благајник, домар и осам радница на пословима одржавања хигијене.

Школу карактерише квалитетан образовно-васпитни рад, стручан наставни кадар, ангажована педагошко-психолошка служба и традиционално изузетан ученички потенцијал.

Наша Школа настоји да својим активностима и ангажовањем запослених одржи традицију успешног образовања и васпитавања младих. Да бисмо одржали постојећи ниво и додатно га унапредили трудимо се да континуирано осавремењавамо наставна учила и наставни процес. Кроз набавку средстава и обуке наставног кадра, Школа успева да одговори савременим изазовима.

Нашу Школу данас уписују ученици којима је она прва жеља због дугогодишње традиције у квалитетном раду и резултатима ученика при упису на факултет. Са ученицима и родитељима имамо заједнички циљ, а то је да ученике оспособимо за наставак живота кроз школовање и да им као предавачи максимално помогнемо у томе.

Наш циљ је да Школа задржи досадашњу традицију, да прати токове савременог друштва и да подстиче развој сваког појединца у колективу. Желимо да код наших ученика развијамо креативност, здрав такмичарски дух, критичко и аналитичко мишљење, поштујући њихову индивидуалност, али и градећи колективну свест.

Најзначајнија признања

Најзначајнија признања Пожаревачке гимназије:

Поводом стогодишњице постојања, школа је 1962. године добила Октобарску награду СО Пожаревац.
Године 1966. Указом председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, Гимназија је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом.
За допринос развоју културе у Републици Србији, школи је 1992.године додељена Вукова награда.
Признање Факултета организационих наука – 2019. године за успешан упис и студирање ученика школе на овом факултету.
Признање Грађевинског факултета за изузетна достигнућа ученика школе.
Признање Српског филозофског друштва за допринос унапређивању филозофије, децембар 2019. године.
Признање Друштва за српски језик и књижевност Србије за допринос унапређивању наставе, јануар 2020. године.
Златна медаља за квалитет, Сајам образовања „Путокази 2019.“
Златна медаља за квалитет, Сајам образовања „Путокази 2020.“
Златна медаља за квалитет, Сајам образовања „Путокази 2021.“

Познати ученици Пожаревачке гимназије

Пожаревачка гимназија образује ученике већ 160 година. Многи од њих постигли су изванредне резултате у науци, уметности, спорту, политици. Међу члановима Српске академије наука и уметности налази се 17 некадашњих ученика Пожаревачке гимназије. Међу њима, посебно можемо издвојити др Павла Савића који је од 1946. Био члан Српске академије наука и уметности САНУ, а њен председник од 1971. до 1981. године. Он је оснивач Института за нуклеарна истраживања ВИНЧА и њен директор до 1960. године.

Други академик је Др Радомир Лукић, редовни професор на правном факултету, који је био такође члан САНУ. На овом факултету амфитеатар и данас носи његово име.

Осим њих, истакли бисмо да су некадашњи ученици школе били:

Први патријарх обновљене Патријаршије, Димитрије Павловић.
Милена Павловић Барили, чувена сликарка.
Ђорђе Марјановић, познати певач.
Слободан Стојановић, уметнички директор садашњег Београдског драмског позоришта, уредник на Телевизији Београд, професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду. Телевизијска серија Више од игре остала је његов заштитни знак.
Слободан Милошевић, некадашњи председник државе.

Међу професорима школе посебан раритет су:

Професор Коста Вујић, који је био први квалификовани предавач у Пожаревачкој гимназији.
Ђура Јакшић, један од првих учитеља краснописа, био је запослен у Пожаревачкој гимназији од 1866. - 1868. године.

Ученици школе били су и садашњи професори и декани многих факултета у земљи и иностранству.