Извештај о учешћу наше школе на Републичкој смотри драмских секција у Крагујевцу, 17.4.2019.



Пожаревачка гимназија. Републичко такмичење. Драмских секција. Гимназија. У Крагујевцу. Дан… среда, 17.4.2019. Такмичење. Школа. Носилаца и стубова културе. Уметности. Аутентичности. Не по цену рекламе. Уметност… Међулушког блага. Настасијевићевог изворног језика. Не језика комерцијализације. Сарадња деце. И њихових професора. Сарадња… Култура не уједа. Тако кажу. И ми упорно верујемо. Неуморно. У културу. Препознату. И уметност. Снажнију од језика супкултуре. И квазипоезије.



Пожаревачка гимназија… Недељу дана касније. Поново Крагујевац. Дан… среда, 24.4.2019. Резултати Републичке смотре драмских секција… Победа. Неколико победа. Уметности. Како смо се и надали…

- 2. место за представу у целини;
- награда за најбољу мушку улогу (Петар Бебан Јовановић);
- награда за најбољу режију (професори: Милена Анђелковић, Јована Раденковић, Јана Јацић и Ненад Милошевић);
- награда за најбољу адаптацију текста;
- награда за најбољи сценски покрет (проф. Јелена Ракић);
- награда за најбољи костим (проф. Катарина Вукашиновић).


А додао бих, највећа награда – деца која су са нама делила све изазове и напоре, колеге са којима створисмо једну нову и непоновљиву уметничку визију…


Хвала Незнанцу – Зато што из његове коби проговара уметност поезије.
Хвала Бели – Зато што из њене игре речи проговара уметност лелујања мисли.
Хвала Бану – Зато што је његов бауљ на сцени конац који веже Белу и Незнанца.
Хвала Mајци – Зато што тескоби трагедије даје смисао језивом и ненадмашном катарзом.
Хвала везиљама – Зато што уносе наду и ведрину и онда када зла коб слутњом опомиње.
Хвала гробљаркама – Зато што нас свака њихова појава подсети да гатке нису само мит.
Хвала копачима – Зато што су младост надрасли својим даром да зароморе гласом и снагом довитљивости.
Хвала сватовима – Зато што храбре све, чак и када се сенке сопства плаше.
Хвала вештицама – Зато што су њихов сценски покрет и плес сенке и огледала наших мисли и душа.
Хвала врачари – Зато што је својом непрепознатљивошћу и уверљивим метанисањем појачала ефекат магијског и била инспирација за уметнички оквир представе.
Хвала кочијашу – Зато што нас брзопотезним трком по сцени сваки пут разгали својом изведбом.
Хвала младости – Зато што је својом неслућеном снагом и вештином изнела на плећима комад који је први пут оживљен на сцени малим бројем година сваког појединачног учесника, али великим подвигом који је у међувремену стасао током тромесечног рада.
Хвала свима који су подржали овај велики заједнички пројекaт и што су у току његове припреме имали разумевања за нас.
Хвала колегама што смо „Међулушком благу” дали уметнички оквир, душу, ехо, одјек свевременог, идеју која живи од антике до данашњице и што смо Настасијевићу својим заједничким радом и упорношћу подарили место у нашим срцима које му одувек припада.
И оно се потврђује цитатима који роморе живост школских ходника и наших оплемењених мисли…



На челу јунак јездио,
Високо калпак носио,
Бисерли гране ломио,
Жениче, луда ђидијо!”

Извештај саставио: Ненад Милошевић,
професор српског језика и књижевности