Упознајте наше помоћно особље, школска 2017/​18.



Налазимо се у Пожаревачкој гимназији. Данас је 3. мај 2018. 6:45. Провешћемо дан са помоћним особљем како бисмо више сазнали о њиховим обавезама и дужностима у овој школи, као и о односима са професорима и ученицима.
Радно време им почиње у 6:00 и траје осам сати. Раде у две смене, по четири их је у смени. У првој смени данас су Младеновић Мирјана, Илић Слађана, Стевић Наташа и Грујић Виолета. У другој смени су Ђокић Славица, Стојилковић Слађана, Стевић Александра и Ђорђевић Живадинка. Такође имају и једног јединог мушког члана, Тасић Мирослава. Он ради онај „мушки“ део посла и увек је вољан да нам поправља столице, клупе, сијалице и све остале ствари које могу бити поправљене.
По доласку у школу одмах почињу са обављањем својих обавеза. Помоћна радница Наташа нас је позвала да кренемо са њом. Оно главно што раде и што сматрају њиховом највећом одговорношћу јесте откључавање школе у 06:00. Затим обуку своје униформе, то су розе панталоне и мајица и омогућавају нам да их лакше препознамо у случају да нам затребају. Наташа и колегинице су се поделиле тако што је једна преузела приземље, брисање прашине по учионицама, друга чишћење дворишта, трећа сређивање првог, а четврта другог спрата. Тако су се организовале како би прву смену, која почиње у 08:00 сачекале чисте клупе и проветрене учионице. Када око 07:45, а и раније, почињу да пристижу професори и директорка, а оне су углавном већ завршиле са овим првим делом посла, ту су уколилко им нешто затреба, а то је најчешће кафа.
Први час увелико траје и теткице сада имају времена да мало одахну. То време углавном проводе испијајући кафу, али наравно увек су ту на услузи ако професорима или ученицима нешто затреба. Њима се ми, ученици, обраћамо ако су нам потребна средства за брисање табле, нека информација или нешто друго. За време великог одмора обично једна, евентуално две оду да купе ужину, а када звони у 10:45 и ми се вратимо на часове, оне чисте двориште од разноразних отпадака и ситница које смо оставили за собом по дворишту, клупицама и амфитеатру.
Тај период после великог одмора смо провеле са њима, трудећи се да им не сметамо, али да ипак сазнамо још неке ствари које су нас занимале. Питале смо их која од њих се најдуже бави овим послом и то је Мирјана која ради већ 30 година у нашој школи. На питање какви су им односи са професорима и ученицима, свака од њих је дала позитиван одговор, а једна од њих је рекла: „Са професорима су коректни, са ученицима супер.“ Такође су нам причале о занимљивим ситуацијама из свог радног искуства. Слађана нам је рекла следеће: „Било је ту свега и свачега за моје 24 године радног искуства. Било је и занимљивих и тешких тренутака. Од поплава, земљотреса, бомбардовања. Школа нам је бомбардована. Приземље, ова стакла, су била сва полупана. Било је ванредно стање. Окупљање у школи од престанка сирене до поновног оглашавања. Било је тешких тренутака, али је било и лепих. Лепих испраћаја матураната одржаваних у дворишту, трубача. Нешто занимљиво јесте да је једна генерација успела да намоли директора и разредног старешину Радишу који је предавао биологију, да на пет минута уведу трубаче у хол. То је било нешто што ниједна генеранија до тад није урадила и зато је било нешто посебно.“
Питале смо их и да ли су задовољне условима за рад које пружа Пожаревачка гимназија и нажалост, нисмо чуле позитиван одговор. Све су се сложиле да увек може боље и да би било добро када би добиле савременија средства за рад.
Теткице се увек потруде да до 13:00 среде празне учионице и избаце смеће како би све било спремно за другу смену, која за ученике почиње у 14:00, а за њихове колегинице у 13:00. Друга смена има потпуно исте обавезе као и прва, труде се да свој посао обаве како треба и заиста им не можемо наћи замерку. Радни дан за ученике и професоре се завршава у 19:10, али за теткице је то нешто дуже, јер морају припремити школу за следећи радни дан. Када то заврше, погасе се светла у школи и у 20:00 је закључају.
Овако се завршава наш дан проведен са помоћним особљем. Оне одлазе уморне, али ипак са осмехом на лицу, јер, како кажу, проводити дане у друштву младих никако не може бити лоше. Сазнали смо шта нас је занимало и надамо се подсетили све ђаке од коликог су значаја и како не бисмо могли без њих.

Ауторке репортаже: Ана Гајић и Слађана Мартиновић.