О Латинској летњој школи или како је Нушић погрешио, школска 2018/​19.





На радост оних који су поштоваоци вредних тековина античке цивилизације, и на задовољство свих који се труде да постану чувари културног блага, и ове је године од 16. до 23. августа, у Сремским Карловцима одржана Латинска летња школа, Col­legium Car­o­livi­canum, која је окупила стране и домаће универзитетске професоре, докторанде, студенте, гимназијске наставнике, и, као најважније учеснике, средњошколце из домаћих гимназија. Најбројнији међу њима били су ђаци Пожаревачке гимназије, којима су, како сами истичу, боравак у Летњој школи и дружење са ђацима из две филолошке гимназије, из Београда и Карловаца, као и са онима из Ваљевске гимназије, учинили неизмерну радост и обогатили их вредним знањима и искуством. Тим предавача овогодишње школе чинили су докторанди Јиржи Чепелак из Прага, Вукашин Миљковић из Београда, Димитар Драгнев из Софије, проф. др Наталиа Самохвалова из Москве и проф. др Војин Недељковић и доц. др Горан Видовић из Београда. Управо је овај предавачки тим успешно оповргао оне добро познате Нушићеве редове на тему часова класичних језика, који су „мртви“, а живе, и то живе једино као „професорска професија“, и притом ничему другом ни не служе до да „загорчају младост“.



Поред богатог стручног знања поменути тим предавача показао је и вештину непроцењиве вредности: вратили су лепоту и живост античком наслеђу, унели радост у читање и разумевање текстова написаним на класичним језицима, раскинули катанце и ланце годинама качене на латинску граматику, па тиме и одбацили окове бесомучног листања речника. Ако упитате ђаке, истина о Латинској летњој школи је следећа: на савршеном месту, какви су Сремски Карловци, слушати и говорити савршен језик, какав је латински, и то на савршен начин – кроз забаву, дружење, игру, песму, излете. Подоста различито од онога што Нушић вели, nonne?



У закључку утисака донетих из Латинске летње школе, ваљало би додати: Нушић је заправо „погрешио“ како нико од професора, наставника и ученика никада више не би учинио исту грешку. Стога, имајући на уму Нушићеву сатиричну опомену и истински ужитак проистекао из Латинске летње школе, заборавимо на лажне слике (нису ли управо оне у Платоновом миту о пећини означене као зло које нас удаљава од истине?) латинског језика као „справе за мучење ђака“, препустимо се, сви подједнако, лепоти највећег културног блага, и уживајмо у свему ономе што нам оно већ вековима пружа. Vivat Col­legium Carolivicanum!


Јована Раденковић,

наставник латинског језика