Електронско издање Развитка, школска 2017/​18.


Електронско издање Развитка, школска 2017/​18.


Лингвистичка секција Пожаревачке гимназије — интервју с професорком Маријом Запутил, школска 2017/​18.

Ауторке интервјуа: Софија Шукљевић и Теодора Николић


1. Са нама је професорка српског језика и књижевности Марија Запутил, која је заједно са својом лингвистичком секцијом освојила друго место на републичком такмичењу. Можете ли нам рећи нешто о себи?

Професорка: Моје име је Марија Запутил, професор сам Пожаревачке гимназије и СМШ „Стеван Мокрањац“. Завршила сам ОШ „Доситеј Обрадовић“, затим Пожаревачку гимназију, Филолошки факултет у Београду, потом и мастер студије на којима сам одбранила рад на тему „Језички и стилски поступци у Домановићевим сатирама“. Волим децу и рад са њима ме испуњава, учионица је моја слобода и моја инспирација.

2. Шта вас је мотивисало да отворите секцију?

Професорка: Размишљала сам шта до сада није постојало у нашој школи, хтела сам да оснујем нешто ново и схватила да је то управо лингвистичка секција. Мислила сам да могу заједно са децом да се бавим тиме, па сам кренула да истражујем више о томе, проучавала сам секције других школа и градова. То је трајало неких годину дана, и онда сам одлучила да започнем са радом лингвистичке секције у нашој школи. Децембра 2014. године питала сам своје ученике да ли желе да оснујемо секцију, на шта су пристали, иако нису знали тачно чиме ћемо се бавити. Предложила сам да радимо лингво-​стилистичко и морфо-​синтаксичко проучавање романа „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића. У том раду су учествовале Александра Перић, Јелена Јовановић, Јелена Јанковић, Катарина Пантовић, Милица Живановић, Тамара Петровић и Тијана Петровић, ученице тадашњег II1. Оно што смо ми тада урадиле било је стварно јако ново и иновативно. Многи други радови су се бавили жаргонима и искључиво њиховим идентификовањем, а ми смо међу собом и другим ученицима тражили синонимне жаргоне жаргона које смо идентификовале у роману, а потом превеле цео роман на књижевни језик и доказале да овај роман никад не би био роман да је писан књижевним језиком. Део рада је објављен у школском часопису „Развитак“.


3. Како функционише секција?

Професорка: Секција функционише тако што анкетирам ученике који желе да учествују у секцији, онда се на првом састанку договарамо коју ћемо тему да обрађујемо (фонетика, морфологија, синтакса…) и на ком књижевном делу. Затим све то тимски анализирамо, што је и суштина ове секције. Наредне школске године смо имале тему „Проклета авлија из угла синтагми“. Доказале смо све оно о чему су критичари писали и причали тј. о Андрићевом коришћењу атрибута. Индетификовале смо све синтагме по врстама и пописале смо их. На крају смо дошле до закључка да у овом раду има 2800 синтагми што заправо доказује о броју атрибута код Андрића. Морам да кажем да је комисија овај рад оценила високом оценом, рекавши да је рад спреман за одбрану докторске дисертације.


4. Колико сте се спремали за такмичење?

Професорка: Ми смо се спремале током целе школске године. Целе године индетификујемо и истражујемо ствари. Наредне школске године се рад предаје комисији негде у октобру, а награде се додељују за време Зимског републичког семинара у Београду.

5. Да ли има доста заинтересованих ученика за секцију?

Професорка: Не, нажалост нема довољно заинтересованих ученика, зато што углавном не знају чиме се секција бави. Лингвистичка секција се бави заправо обрађивањем граматике која је по наставном плану и програму, али на једном вишем нивоу. Овим путем позивам све заинтересоване ученике, нарочито оне који воле и негују матерњи језик, да се придруже секцији.

6. Какви су били Ваши утисци и утисци ученика после такмичења?

Професорка: Моји утисци након првог такмичења и првог рада били су велики и пуни емоција, прва републичка награда била је потврда нашег рада. Сви смо били задовољни и срећни. Огромну улогу у раду имају сами ученици. Ова награда је била велика за нас, за мене, за школу, за град Пожаревац. Од постојања овог такмичења 1991. године под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Вукове задужбине и Друштва за српски језик и књижевност Србије, наша школа је прва која је у Браничевског округу освојила ову награду, укључујући и основне школе. Успеси су се низали. Лингвистичка секција до сада броји 3 награде:

1. 11. 02. 2016. – (републички ниво – лингвистичка секција: прва награда) Прва награда на такмичењу лингвистичких секција; Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Вукова задужбина, Друштво за српски језик и књижевност Србије. Тема: Лингво-​стилистичко и морфо-​синтаксичко проучавање жаргона у роману „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића. Секцију чине 7 ученица и ментор: Александар Перић, Јелена Јанковић, Јелена Јовановић, Тијана Петровић, Тамара Петровић, Катарина Пантовић, Милица Живановић, ментор: Марија Запутил.


2. 09. 02. 2017. – (републички ниво – лингвистичка секција: прва награда) Прва награда на такмичењу лингвистичких секција; Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Вукова задужбина, Друштво за српски језик и књижевност Србије. Тема: Проклета авлија из угла синтагми. Секцију чине 8 ученица и ментор: Александар Перић, Јелена Јовановић, Тијана Петровић, Тамара Петровић, Катарина Пантовић, Милица Живановић, Анђела Радосављевић, Тамара Радисављевић; ментор: Марија Запутил.


3. 08. 02. 2018. – (републички ниво – лингвистичка секција: друга награда) друга награда на такмичењу лингвистичких секција; Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Вукова задужбина, Друштво за српски језик и књижевност Србије. Тема: Зависне реченице у приповеткама Радоја Домановића. Секцију чине 6 ученица и ментор: Александар Перић, Јелена Јовановић, Тијана Петровић, Тамара Петровић, Катарина Пантовић, Милица Живановић; ментор: Марија Запутил.


7. Да ли планирате да се пријавите и следеће године?

Професорка: Ово је четврта година како се бавим лингвистичком секцијом. Ове године смо се одлучиле за падежни систем на грађи нашег нобеловца „Ex ponto“ . Са задовољством ћемо и ове године конкурисати за награду, уз очекивање још једне потврде нашег рада. Моји даљи планови за будућност су, поред бројних инспиративних тема, организовање и држање радионице „Лингвистичка секција – ваннаставна активност“, како нашим ученицима, тако и другим професорима у Србији, јер своје искуство и знање желим да поделим са другима.

Хвала Вам на издвојеном времену.

Професорка: Хвала вама.


Човек — Свети Сава, дугометражни филм ученика Гимназије


Водич кроз српски језик и књижевност у гимназији